Koji problem imate sa angažovanjem blogera u marketinškim kampanjama?

Danas sam, ne znam koji put, videla kritiku na angažovanje blogera od strane kompanija – opet neka kompanija angažovala blogere, pa majku mu, jesu blesavi, pa ovo, pa ono, pa uticaj i tako redom. I eto, sad me interesuje, koji problem, vi koji komentarišete, imate sa tim? A i vi koji ćutite a nervira vas.

Da vas u startu još malo iznerviram – blogeri će tek biti angažovani, mnogo više nego do sad. I tek ćete kidati živce. Umesto da pokrenete blogove, blogujete, malo poradite na svojoj negativnoj energiji pa ko zna, jednog dana neko angažuje i vas.

No da krenemo od početka.

Zašto kompanije angažuju blogere?

Već godinama se govori o značaju digitalnog marketinga a u taj digitalni marketing spada i angažovanje blogera. Koliko ogromne, svetski poznate kompanije odvajaju godišnje za digitalni marketing možete da izguglate i ta cifra se svake godine povećava.

Razlika između klasičnog i digitalnog marketinga leži u tome što ste kod klasičnog marketinga samo puki posmatrač i upijač informacija. Kada je digitalni marketing u pitanju kompanija komunicira sa širom publikom. Praćenjem foruma, društvenih mreža, blogova kompanija „sluša“ svoje klijente i buduće klijente, analizira raspoloženje potrošača njihove robe ili usluge, ali i konkurentskih kompanija. Prosto. Ja sam angažovana, napisala sam tekst, vi ostavljate komentare, ovakve i onakve, to ozbiljnim kompanijama znači. Ako mislite da sam plaćena da pišem hvalospeve o nečemu, ne mogu onome ko me je angažovao da obećam da će komentari ispod tih tekstova takođe biti samo hvalospevi, šanse nema.

Kako kompanije biraju blogere koje će angažovati?

Pojma nemam. Mada, ovaj deo spada u influens marketing, dakle biraju uticajne blogere, verujte mi, i mene iritira reč uticaj, već je toliko izlizana, ali tako je. Prostije, biraju blogere koji redovno bloguju, imaju dobru posetu i interakciju sa onima koji čitaju njihove tekstove.

Ali zašto, zašto blogere?

Zato što je tradicionalna komunikacija kompanija sa klijentima zastarela. Oni mogu platiti štampani tekst, mogu platiti reklamu na televiziji, mogu nekome platiti da stavi baner koji će vas odvesti na njihov sajt, ali u tim slučajevima ste opet puki posmatrač, primili ste informaciju k znanju. Na blogovima su ipak uvučeni u realnost što se tiče njihove robe ili usluge, pročitaće šta njihovi klijenti i potencijalni klijenti misle o tome. Pa ako rade na poboljšanju svog poslovanja, roba i usluga, uzeće to u obzir.

Dakle, komentari na blogovima i društvenim mrežama su povratne informacija koje primaju kompanije.

Zar vama kao klijentima, potrošačima nije super što možete da kažete šta mislite o nečemu? Ako nije, onda ništa, gledajte reklame na televiziji, ne čitajte blogove.

Istraživanja pokazuju da su blogovi, forumi, društvene mreže izvor informacija za sve one koji odlučuju šta da kupe ili koga da angažuju za neku uslugu. Veb postaje odlučujući faktor za kupovinu, čak i kada je online kupovina  u pitanju. Ende. Vremena se menjaju.

I ko su sad ti uticajni blogeri?

Ja znam ko su. Mogu da vam ih nabrojim, ali neću da otvaram Pandorinu kutiju i da navlačim vaš gnev na njih. Ako se nervirate zašto niste vi, pa pogledajte šta rade ti blogeri koji spadaju u uticajne. Prosto je i to.

A pošto sam i ja uticajna, šta ćeš, da vam objasnim jednu stvar – kad dobijem ponudu da pišem o nečemu, imam dva uslova – da pišem kako inače pišem i da napišem ako proizvod ima manu, niko neće od toga umreti. Sigurno nećete verovati ali postoje i oni koji insistiraju da budem potpuno iskrena kada pišem o onome za šta su me angažovali. I ja sam iskrena. Ne biste mi, takođe, verovali koje sam sve kompanije odbila, razloga je više – ne koristim njihov proizvod, smatram da ja o nečemu ne treba da pišem, ne mogu nijednu lepu reč da kažem za njihov proizvod a da lažem neću. U sve što sam napisala, za bilo koga, čvrsto verujem.

Naravno, ja se obradujem svakoj ponudi, čak i onoj koju sam odbila, svaka ponuda je dokaz mog uticaja. Ste poskočili sa stolice?

Još jedan uslov kada pišem naručen tekst nisam pomenula, to je da ispod teksta napišem da je sponzorisan i to piše ispod svakog teksta za koji sam bila angažovana. Prema tome, ti blogerski tekstovi ne bi trebalo toliko da vas uzbuđuju, čisti su kao suza, ako već treba da se uzbuđujete, uzbuđujte se oko onih kad to ne napišu a svi znamo da su plaćeni more tvitova i statusa su sponzorisani, samo vi ne provaljujete.

Konačno, pošto sam prilično „redovna“ na društvenim mrežama, blogujem već deset godina, pratim šta se dešava, često me konsultuju kog blogera da angažuju za pojedine kampanje, čak i kad ja nisam deo toga, verujte mi na reč, retko kad imam koga da preporučim.

Da biste bili bloger koga će neko angažovati, morate redovno da pišete, morate biti prepoznatljivi, imati svoj stil, mora vam se verovati, morate da izližete tastaturu. Onu čuvenu priču o tome da morate imati nišu zanemarite, ne morate, ja je nemam, ja sam bloger iz grupe „pikila, kakila“, pišem o svemu i šta mi padne na pamet. Al’ mnogo dobro i strasno pišem. I tek ću biti angažovana i radujem se tome.

A svi vi kojima se kosa na glavi diže kako ko vodi svoju kampanju, da biste to kritikovali, morate biti iz marketing/PR struke, ako niste, samo pričate u prazno i pokazujete da ste zajedljivi i ljubomorni. Možete da kažete – dopada mi se proizvod ili usluga – ne dopada mi se. Da komentarišete zašto sam ja angažovana ili neko drugi, pa ko ste vi da to procenjujete? Isto bi bilo kad bih ja komentarisala – kog vas đavola poslodavac drži tamo gde navodno radite a ne radite ništa, naročito kad su državne  inistitucije i firme u pitanju. A ja bar znam da iza svega stoji neka politika. Iza mene ne.

I da završim sa ovim – ne verujem da ste čuli, svetski poznat britanski brend Burberry je angažovao blogera koji je putovao po svetu, od istoka do zapada, severa do juga i unakrst, da fotka ljude u njihovim čuvenim mantilima i to su objavljivali na svom sajtu.

Pa jedva čekam da mene neko angažuje da putujem, makar po Srbiji, što i vama želim.

(Foto: andraborcea.wordpress.com)