Mogao je i gore da prođe

Na današnji dan

1693.  godine,  John Dunton izdao je u Londonu prvi ženski časopis, “Ladies’ Mercury”;

1950. –  U FNR Jugoslaviji donet je Zakon o radničkom upravljanju privredom, koji se smatra početkom „samoupravnog modela“;

1954. –  U Obninsku, blizu Moskve, puštena je u rad prva nuklearna elektrana u svetu;

1969. – Počelo emitovanje Programa Beograd 202;

Na današnji dan, 1974. godine, rođen je najvažniji muškarac u mom životu.

Te godine, BB King je svirao ovo, Jadranka Stojaković je na Hit paradi pevala ovo, a ABBA je pobedila na  takmičenju Evrovizija 1974. sa pesmom Vaterlo.

Šta je bio narodnjački hit ne usudih se da tražim da ne počnem da kukam.

Na današnji dan, pre pet godina, moj muž je ostavio ženu & ostalu srećnu familiju da se raduju i zapucao da se vidi sa mnom. Još jednom mu skidam kapu zbog toga, em su svi od njega tog dana očekivali nešto drugo, em bilo milion u plusu, em ja zapevala da ne dolazi, em me osvojio.

Ostalo je istorija našeg kratkog zajedničkog života u kome ima svega i svačega, od – sa’ću da te zakoljem, odo’ kući, i kad sam te upoznao, puši, bre (on), rođena žena da ti puši, sram te bilo (ja), do  očaravajućih trenutaka jer je moj muž pametan i ne zaboravlja da mi bude i ljubavnik jerbo bi meni u suprotnom bilo mnogo dosadno. Dakle, živi smo i normalni, kud ćeš više. Jes’ da od našeg braka još uvek kompletna njegova familija ne može da spava, i uporno već pet godina čekaju da mom ljubimcu dođe iz dupeta u glavu kao onoj pizdi Nemešu, ali moj muž ljubimac je u svojoj glavi razgraničio ko u njegovom životu treba da bude srećan tako da mu ja pravim tortu za rođendan.

A u vezi te torte, ja juče bila pretrpana poslom i  kad sam završila vidim snage u meni nema da se sad bakćem praveći tortu. Saopštim da ću da spavam i da ću tortu odraditi ujutru na šta ljubimac odgovori, ma jok, kakva torta, em smo sami, em se niko nije najavio, nemoj da praviš, ako neko dođe poslužićemo ga sladoledom. E, nećeš ga majci, ima da napravim tu tortu i ima da je jedemo dok ne pocrkamo, ima da se proslavi.

Uto pozove moj tata da me obavesti da mi šalje zeca da ga pripremim ljubimcu. Nemoj, kad te molim, kako da jedemo zeca dok nas onaj iz kaveza gleda pravo u oči, ima se pozadavljujemo ovde i da umremo od griže savesti. Reko da sam luda. On može da jede ribu i da gleda u akvarijum, tako nešto.

Ustala jutros, napravila tortu, nakitila je da ljubimac vidi koliko ga volim, slušala kako mu stižu poruke i borila se sa samom sobom da ne gvirnem jerbo nema rođendana a da ga se nije setila neka bivša. I ne gvirnuh da mu ne upropastim ugođaj. I da se ne nerviram. A i moj je. A i… ma  ko ih jebe, bre, ako se sete znači da imaju čega da se sećaju. A i bile mi zamazane ruke.

Elem, probudio se, prvo se izljubio sa telefonom pa sa mnom, ja mu predala simboličan poklon, poželela da mi bude živ, zdrav i da raste ko što raste i pitala, srce šta bi najvoleo za ručak, sve misleći u sebu, ako sad kaže – punjene lignje sa onim krompirom, odma’ ću da se preventivno onesvestim. No, ljubimac reče pile u onome pa mi pade kamen sa srca jerbo se pile u onome samo sprema.

Mislim stvarno sam umorna inače bih ja napunila i komarca, samo kad bi on rekao da mu se to jede.

I šta sam ‘tela sa ovim nepovezanim postom…

Da kažem kako se iznova divim svom mužu na hrabrosti da živi svoj život, samo ja znam koliko ga to košta.

A znam koliko ga košta i da živi sa mnom, ovakvom kakva sam, razmažena i teška, zahtevna i sa sindromom – princeza na zrnu graška.

Zato, da ovekovečim – hvala mu što je moj muž.

Mada, kad malo bolje razmislim, mogao je i gore da prođe, sa mnom bar nije dosadno.

A i nisam mogla da mu čestitam na Facebooku, nismo prijatelji zarad mirnog bračnog života 😀