Home / Mahlat na sto načina / Moje dojke su OK!

Moje dojke su OK!

Mislim da ne postoji žena koja tek tako može da obavi samopregled svojih grudi a da u stomaku ne oseti onaj blagi strah – šta ako sad napipam nešto. To nešto može biti sasvim bezazleno a može biti ozbiljno i opasno, čak i smrtonosno, ako se posle toga ponaša kao da će to proći samo od sebe, ako odugovlači sa odlaskom kod lekara.

U okviru ovog meseca koji se od 1985. godine obeležava kao mesec borbe protiv karcinoma dojke i na današnji dan koji je proglašen Danom borbe protiv karcinoma dojke, suočena sam sa tim da moja snaja za dve nedelje, kada se obave sve pripreme, ide na operaciju jer je tokom samopregleda napipala kvržicu na jednoj od svojih dojki.

Dijagnoza je – zloćudan tumor, sreća u nesreći je da je vrlo mali i da će joj biti urađena poštedna operacija, odnosno da neće biti rađena masektomija, dosadašnji pregledi pokazali su da nema promena na drugim organima. Ali uvek postoji ono – ali…

Sve što ja mogu je da razgovaram sa njom i govorim – život je važan, strah sa kojim se ona sada suočava ne mogu da doživim, kao ni strah da će možda izgubiti dojku, šta sledi posle toga, godine lečenja dok lekari ne budu mogli da kažu – sada ste zdravi.

To i činjenica da je moja mama preminula od karcinoma, ne dojke, ali karcinom je karcinom, teška bolest od koje se umire, da sam gledala kako nestaje i sećanje na to koliko sam u tim trenucima imala samo osećaj strahovite nemoći, nepravde, i toga da nam se život preko noći promenio, nateralo me je da odem na pregled.

Imam sreću da je moja sestra lekar, specijalista radiolog, često sam odlazila na njena noćna dežurstva na kojima pokriva odeljenje radiologije i onkologije, i nikada do sada nam nije palo na pamet da se pregledam. Ponekad sam, čekajući da se pojavi, viđala u hodnicima operisane žene, starije žene, mlade žene, svaki put proleti kroz glavu – bože, kroz šta ona sada prolazi, a onda oteraš tu misao kao nešto zlokobno što može da ti se usadi u svakodnevna razmišljanja. I praviš se kao da takve stvari ne postoje.

Malo mi je neprijatno da kažem, ali obavljen mi je ultrazvučni pregled dojke bez ikakvog zakazivanja i čekanja, iskoristila sam privilegiju koju imam, kao što bi je iskoristio svako.

Običan pregled ultrazvučnom sondom, isti kao onaj kada vas pregledaju u trudnoći i rečenica – sve je u redu, odjednom razbije onu strepnju u stomaku koja sve vreme zavija – a šta ako sada nešto otkriju…

Da je postojala sumnja, sledio bi pregled na mamografu, da se sumnja potvrdi ili opovrgne.

Ali nije, i ja sam posle toga pila kafu sa osećajem kako sam uradila nešto važno, podseća na onaj osećaj kada polažete ispit, pre toga ste uplašeni, imate tremu da ne izvučete pitanje koje ne znate, posle toga onaj ogroman osećaj olakšanja i volje da idete dalje.

Ovo je moja mala priča iz života.

Potreba da je saopštim nastala je iz neobaveznog ćaskanja o opasnostima od raka dojke, koliko o tome znamo, sa Ivanom i Milojem, sledila je anketa, a iza svega toga nastala je  Facebook strana Moje dojke su OK, sa ciljem da okupi žene u zajedničkoj borbi protiv ove bolesti, da naučimo kako da preduhitrimo bolest,  a to možemo samo ako upoznamo svog neprijatelja. Pridružite nam se i pratite nas na Twitteru na #mojedojkesuOK.

Ako do sada niste, pregledajte svoje dojke i ispričajte nam svoju priču.  Ne zaboravite, statistke pokazuju da svako osma žena u svetu oboljeva od karcinoma dojke a predviđanja su da će za pet godina oboljevati svaka šesta, skoro pa kao epidemija, a nije.

Na kraju ove priče mogu da kažem:

Moje dojke su OK!

A tvoje?

Napomena, na slici su moje grudi, slikao muž ljubimac, od mora slika u brusevima svih boja i dezena izabrao ovu, da ga ne brukam po Internetu 😀

 

Pročitajte i

Priča o 55 godina

Tvoje godine tebi ne znače ništa.Znače samo drugim ljudima koji te po tome procenjuju i ocenjuju.Šta nije za tebe.Šta je sramota da radiš.Šta je sramota da kažeš.Gde je sramota da se pojaviš.Uopšte, ovi što misle da je njihova mladost samo njihova privilegija, tvoje godine procenjuju kao neku sramotu, kao da ti nikada  nisi bila mlada, kao da oni neće ostariti.

23 komentara

  1. Navela si me na razmišljanje,priznajem, ali i na akciju. Nameravam da ispričam i svoju priču, koja i (ni)je sasvim ok, pa je tako možda dodatno poučna.

    Samo sam htela da pitam, da li je obavezna sopstvena fotografija? :-))

    To je šala, naravno. Pohvala za taj potez.

    Ljupka S. Kragujevac

  2. Hvala, da nije šala odgovorila bih – ako sam mogla ja… 🙂

  3. E

    Pozdrav!
    Htela sam i ja da podelim svoju priču, možda nekim devojkama pomogne…
    http://clarice-jacobs.blogspot.com/2011/10/moje-dojke-su-ok.html

  4. I više nego ok, ako mene pitaš…;)
    Nadam se da mi ipak nećete zameriti na ovoj tipično muškoj pošalici…
    Drage dame, imate moju punu podršku u akciji širenja svesti o neophodnosti samopregleda dojke!
    Vi ste shvatile koliko je takva prevencija bitna, nadam se da će ovako to uvideti i još mnogo neosvešćenih žena…

    http://smisaodrustvenelobotomije.blogspot.com/2011/10/kapirate-li-facebook-lajk.html

  5. Načisto sam se zbunila, izgleda, pa više ni komenatr ne umem da postujem :-)) Treća sreća, nadam se.

    Hvala za podsticaj i drago mi je što sam mogla da učestvujem.

    Moja malenkost se ispovedila internet populaciji ovako:
    http://ljupkas.blogspot.com/2011/10/moje-dojke-su-ok.html

  6. S

    Napipala sam pre par meseci nesto, pretrnula, jer mi je majka umrla od karcinoma i uveravala sebe da sam sve to umislila i da nemam nista. Citavih mesec dana sam nosila kamen, ma ne kamen nego stenu u stomaku i onda sam zakazala pregled, popila Bromazepan i otisla sa sve muzem kod lekara. Drhtala sam kao prut, te se jedva skinuh. Doktor ‘ko doktor, pun sege i zajebancije, IH opipa, pa i to sto sam ja napipala i od silnog pipanja toliko izvredjala, da su me bolele pri svakom pokretu. Pitam ja> „Doktore, je li ono?“ Kaze on da nije, nego da imam policisticne dojke. Kuku meni doktore, sta cu sada ? Onda mi covek objasni da je to vrlo cesta pojava i da…bla, bla, bla. Uglavnom redovno na kontrole, mamografija za sada nije potrebna itd.

  7. S

    p.s. Masala!!!

    *Sto ti bre ne rade ovi ispod?

  8. j

    Au, bas je ovo trebalo, bar meni.
    Meni je majka umrla od raka dojke. istina, bas nije imala srece, ceo zivot se uredno kontrolisala a zatim obolela od neke vrste raka koji je napredovao nezaustavljivo. Secam se treceg decembra je bila na mamografu i nalaz je bio uredan a vec 26. februara lekari su rekli da je nalaz los i da je situacija beznadezna. Borila se neverovatno hrabro, ali uzaludno. Posle toga nisam smela ni da pogledam svoje dojke. Trazila sam od ginekologa da ih pregleda i rekla da ne smem da se sama pregledam. Bio je i ostao ljubazan i pun razumevanja za moj problem do danas. Poducio me kako to da radim ali nikada nisam sama obavila pregled. Nisam ni isla na mamograf.
    Ipak, ovog leta koleginice su me povukle da sa njima odem do mamografa na Trgu Nikole Pasica i pristala sam teska srca.Kada sam usla u autobus pocela sam da se tresm i znojim a za par sekundi me je uhvatila jeziva panika. lekarka koja je bila prisutna odmah je priskocila i rekla da je u pitanju kancerofobija, pokusavala da me smiri, vrlo pribrano ubedjivala me da ce sve vrlo pazljivo pogledati, da nikako nece da napravi propust… tako, uz silno ubedjivanja jedva stojeci na nogama, drhteci, i uzdrzavajuci se da se ne srusim, vicem ili bilo sta uradim neprilicno lekarka je uspela xda me pregleda. Jedva sam prezivela pregled. No, par minuta kasnije lekarka je izasla i saopstila mi da mi je nalaz uredan, da su moje grudi OK, i da bi mi svakako ako nesto nije u redu javili odmah, tj, ne bih cekala onaj daleki decembar za rezultat.
    Pisem ovo jer se nisam oslobodila svoje kancerofobije ali sad bar znam da ima divnih lekara koji umeju da se nose sa tim problemom. Razmisljam da sebi nekako pomognem da sledeci put odem na pregled na vreme i bez fobije. Imate li neki predlog?

  9. S

    Pohvala za akciju!

    A i za fotografiju !!!
    Nisi ti džabe našla piletinu!?

    Sindža Mrsomud.

  10. Jelo, mi treba da kontrolišemo strah a ne on nas!

    Znam da je teško, svako od nas se nečega plaši.

    Nisam pametna kako da sledeći put odeš kao da ideš sa drugaricom na kafu, već si probila led, sad nema razloga da se više toliko plašiš.

    Evo, ja ću da idem sa tobom da podelimo strah i posle popijemo kafu 🙂

Ostavite komentar