Muzikanti

Ne znam da li postoji i jedno žensko koje nije maštalo da ima dečka koji svira gitaru. To mu dodje onako baš romantično, ona, on, vino i gitara, taman za jednu srceparajuću pesmu. Pa ona mašta kako oni sede sami u polutami devojačke sobe dok on zaljubljeno prebira po žicama, ljubav se oseća u vazduhu, ptičice cvrkuću a ona mašta kako će da je zaprosi s gitarom ispod prozora. Od ta posla nema ništa, on obično ne svira gitaru, a ako svira devojka  ne može da ga natera da je uzme u ruke, uglavnom ga čeka dok on uvežbava najnoviju stvar sa ortacima, a kako svira može da čuje samo kad se okupi društvo. I to onda na sve liči sem na romantičnu scenu, uglavnom se dvojica, trojica otimaju oko gitare dok ne izbezume sve prisutne a devojka ne ukapira da nema stvari na ovom svetu oko koje se muškarci neće otimati i raspravljati ko je bolji.

E, tako sam ja kad sam se prvi put zaljubila, zaljubila u dečka koji svira gitaru. Slučajno, nisam imala pojma. Samo što ovaj nije bio baš nešto društven a mnogo je voleo da svira. I ja morala da ga slušam i kad vežba, i kad je uvežbao, i kad kao nešto komponuje, i improvizacije, i kad ga bole prsti, i kad mu pukne žica, i kad ne može nešto da skine, uopšte me nije poštovao kao publiku da lepo uvežba pa da ja dodjem na gotovo. Ja bila mlada i glupa i verovala da je to ljubav. Jednog dana mu saopštim da mi se smučio sa sve tom gitarom da će starost da me pita gde mi je bila mladost, ko, bre, da čeka da on postane vrhunski muzičar i da mu leči popucale prste, napolju sve cveta a ja glumim euforičnu publiku koja je nasela na ono – još samo večeras u vašem gradu.

Posle sam k’o što je normalno maštala o nekome sa gitarom i tim romantičnim prebiranjem po žicama al’ ni jedan mi se nije nudio.

Meni su se, kao po pravilu – volim plave a dešavaju mi se crni – udvarali harmonikaši. A kao po pravilu od celog kafanskog orkestra i to onog finog što fino prilaze do stola da pitaju je l’ po volji neka pesma, harmonikaš obično izgleda onako brdjanski, mešavina čobanina i drvoseče, što je posledica onoga da svaki seljak sanja da mu sin svira ’armoniku. I obično nosi sat na desnoj a pečatni prsten na levoj. I obično svira onu dugmetaru što me dodatno izbezumi. I pocupkuje dok razvlači onaj meh. I znoji se. I obraća mi se u trećem licu sa – Koja je pesma dami po volji. Ja se obrnem, nigde dame i dodatno poludim. I posle mi šalje piće i nazdravlja mi preko glava svih gostiju u restoranu što dovodi do toga da se svi okrenu prema meni, a isto dovodi do toga da odma’ ’oću da idem kući što pa dovodi do toga da oni koji su sa mnom pobesne. A sve dovodi do toga da mi presedne.

Pomenuti harmonikaši mnogo vole da budu fini pa mi se jedan predstavio kao kapelnik orkestra. Pet minuta sam ga gledala k’o krava mrtvo tele, kakav bre kapelnik kafanskog orkestra, bog te mazo, ajd’ makni mi se.

Pošto se ovo često dešavalo ja sam mnogo često stajala ispred ogledala i pokušavala da zamislim kako bi stajala jednom ’armonikašu ako je tačno ono da svaka vreća traži odgovarajuću zakrpu. I ništa. Lepo vidim kako stojim pored gitariste kojeg nigde nema.

I u nekim zrelim godinama sam prestala da maštam o muškarcu sa gitarom, bila sam ubedjena da je moja podela harmonikaš samo mi nikako nije bilo jasno što mi ne zapadne neki školovan pa kad se znoji da to bude zbog ’’Turskog marša’’ a ne zbog ’’Polomiću čaše od kristala’’.

A onda sam upoznala jednog koji mi je u onoj udvaračkoj fazi kad se priča o propalim bivšim ljubavima, omiljenoj boji i maminoj sarmi, rekao da je muzičar. Ja taktički da ne dovedem sebe u stanje histerije pitam:

Je l’ harmonika… na šta on sa osmehom predratnog švalera odgovori:

Ma ne… udahne vazduh i u toj jednoj sekundi ja počnem da se zahvaljujem bogu kad on radosno uzvikne:

Kontrabas!

Umalo nisam pala sa stolice al’ računam žice su žice, kakve veze ima veličina. I zaljubila se. I one je imao umetničko ime pošto uz kontrabas ne ide obično srpsko ime i tako sam ja često sa njim i njegovim umetničkim imenom išla na njegove svirke dok se u kolima izmedju nas dvoje gurao vrat kontrabasa. Onda sam počela da razmišljam da harmonika i nije loša, ona bi bar sama sedela na zadnjem sedištu problem je samo što je uz nju išao i harmonikaš. On je na tim svirkama sa nekol’ko sličnih njemu koji mrze svoja imena glumio džez orkestar na vrhuncu slave. Posle se to raspalo i ja sam videla da je kontrabas do zla boga glup instrument jer uopšte ne možeš da ga digneš i raspališ po glavi kontrabasistu kad te iznervira.

A ako se pitate što pisah noćas o ovome, kad sam upoznala mog ljubimca i kad sam mu uzimala generalije i porodičnu anamnezu on rek’o da ne svira ništa.

Večeras bludi nešto u prazno, šta je mislio bog zna al’ okrete se prema meni i kaže:

Uvek sam maštao da sviram harmoniku.

Kad ga nisam ubila, dobro je prošao. Samo sam ga obavestila da prestane da mašta ili ako već mora da se prebaci na nešto normalno ili ja odo’.

Prosto me frka uhvatila, svako maštanje teži tome da bude ostvareno.

Pročitajte i

Priča o mami koja mora dugo da živi

Adam i Jovana su moja sreća, tuga, radost, moja krivica.Ja sam im dala tu bolest i celog svog života se nadam da moja ljubav to može nekako da ispravi, pomogne, izleči.Nikada nisam ni pomislila da odustanem od njih.

33 komentara

  1. Cudi me da nista nisi uzela ti da sviras??? A mogla si!
    Mada bolje je ovako, pises bolje nego mnogi vrhunski muzicari sto sviraju, moz samo da ti zavide… il’ da se zaljube 😛

    Mislim da su muzicari pomalo egocentricni?…

  2. Jos jedna prelepa prica 😀

  3. d

    Za vas, sto nalazite manu hamorikasima, su oni sto sviraju u piccolo! :mrgreen:
    Bas me interesuje sta bi njima zamerila! Kod njih u kolima mesta kol’ko oces! 😆

  4. Deda, ko, bre, kaže da nista ne sviram. Sviram, nego je instrument nekomercijalan, nekafanski, mene su otac i majka negovali za koncertnu dvoranu a ne za kafanu 😆

    Saro, i ja tebi 😀

    Drnch, od kad vi to nama persirate ili smo mi jos sanjivi a ovo drugo… pa pronasli bi smo mi manu i fruli, nista ne brinite, takav smo covek :mrgreen:

    Inače, probajte vi da izlazite sa harmonikašem, vrlo je zanimljivo 🙄 pa da razmenimo iskustva :mrgreen:

  5. d

    Ti lepo da se dogovoris sa ljubimcem… Da se prihvati triangla, kad vec ima volju da svira a kasno pocinje za ozbiljnu Ibar-klupsku karijeru.
    To je mnooogo praktican instrument! Izmedju koncerata u toj dvorani moz’ da njega da kacis krpe za sudove ili najlonke! 😆
    Btw, ispravi mi onog zelenka gore, molim VAS! :mrgreen:

  6. Ispravljeno.

    Nemam ja sta da se dogovaram sa ljubimcem, mi smo se vec sve dogovorili a sviranje nije uslo ni u jednu tacku ugovora. Ako bas ‘oće da se bavi muzikom može da peva, da mu ugradimo silikone, depiliramo ga i pustimo medj’ estradne lavove.

    Na sta Vasa žena kači najlonke strašno me ineresuje :mrgreen: jeste i njoj kupio neki triangl

    da l’ si bre normalan :mrgreen:

  7. d

    Mi smo carape drzali u bas bubnju. Otkad su izmislili ritam masine, sve nam se rasparile, pola pogibismo!

  8. Kad sam bila mala trazila sam „Biciklicu“ kao sva normalna deca.
    Dobila sam harmoniku uz objasnjenje da mogu da padnem i da se razbijem, da se tockovi okrecu i sve tako neka jaka objasnjenja.
    Harmoniku i danas vidjam, kad god cistim ili krecim pa moram da je pomerim, a cerka me redovno pita „Mama zasto ti harmonika mirise na novo?“
    Svirala sam dva puta na skolskoj priredbi Odu radosti i to je sve.
    Nikad, ali nikad nisam ni pomislila da naucim da sviram.Ne zato sto je harmonika toliko grozna, koliko sam je ja mrzela jer nisam dobila ono „cudoviste sa tockovima „

  9. Drnch, batalite muziku ostacete bez carapa :mrgreen:

    Casper, ako, sad bi morala da sviras po kafanama :mrgreen:

    a za biciklu nikad nije kasno 🙂

  10. D

    Nisam mastala o gitaristi, ali su mi ipak zapadali muzicari. Jedan je bio bubnjar u jednom sastavu u NS 70.godina. Mislim da su mi mnoge devojke zavidele, a ja smotana kao sajla, on zgodan, plav, visok. Prosao on, dosao jedan, bili smo rodjeni istog datuma, znaci dupli blizanci. Posle naseg raskida, on se posvetio muzici, pevao je bluz u NS bluz bendu.Na zalost, ili moju srecu, obojica su pokojni. Bili su i suvise porocni. A posto se istorija ponavlja, i moja starija cerjka je bila u vezi sa bubnjarem 5 godina, a udala se za sportistu. Najzdraviji i najstabilniji ljudi! Nije lako biti devojka muzicara, jer si uvek negde sa strane u senci i cekas pauzu, da ti se obrati tvoj voljeni!

  11. Vrlo zanimljiva analiza 😀 Ja sam se sa muzikantima uvek druzila i, pored mnogo ulozenog truda, nikad nisam uspela da se zaljubim u nekog od njih,a nisu se ni oni nesto otimali. Vise su bili zainteresovini za moje sofersko-medicinske usluge. Covek mi ima sluha k’o noga od stola,cim sam ga cula kako „peva“, pomislih da je idealan za mene,i tako mu i bi 😆

  12. Ja i sad imam jednog muzikanta i uvek sam ih volela, i ovoga volim 🙂

  13. Š

    Buaaaahahaaaaaaa! 😆 😆 😆
    Kad me prodje napad smeja prokomentarisaću i nešto smisleno. 😀

  14. Da’l ce neko da mi veruje ako kazem da sam malo svirao violinu ??? 😛 Nisam ni Sanji smeo to da prijavim dok se nije udala za mene…lol…

    Zato cutim i citam ove komentare i umirem od smeha… Idem posle da trazim svoje carape medj’ decijim instrumentima,lol…

  15. Dudo, sta, bre, fali bubnjarima, to sve jako u ruke :mrgreen: ima osecaj za ritam, dobar im rad nogu, nema bolje kombinacije 😆

    Magi, možda to i nije lose, moj jos ne svira nista al’ mnogo voli da sluša. A i da pevuši. A imamo i mikrofon. Još samo da ga priključim 😀

    Ako, Zelena, ako, samo pazi gde gleda kad ti ne gledaš :mrgreen:

    Šapke, čega li si se setila 😉

    Deda, ja ti verujem, odma’ sam te zamislila s violinom kako gudiš.

    A čarape s harmonikama i ostalim muzičkim instrumentima zaključno sa brakom i ljubavnim odnosima je samo Drnch mog’o da poveže.

    I sad ste mi svi ovde došli bosi :mrgreen:

  16. Ma jok, ja u popkicama 😛 kupila mi baba 😀

  17. d

    A sto pa da ne povezem? Tu su bar veze cvrste i ocigledne!
    U harmonicnom braku cveta ljubav prema carapama. :mrgreen:

  18. d

    Ja prosto ne znam što li ti manišeš harmonikašu? Em ima spretne prste, em ima osjećaj za ritam…
    Mene su vazda zapadali sportisti, nikad muzikanti, oni su me vječno zaobilazili. Valjda zato što bi me uvijek morali skidati sa stolova, stolica…

  19. Moja lepša polovina svira klairent!
    Ej – klarinet! I to me njegova mama obavestila. Ne on.
    😀

  20. Ma jok, ja u popkicama 😛 kupila mi baba 😀

    Deda to se zove – tihotapke 😛

    A vidim ja, Drnch, ljubimac stalno pita – A što više ne nosiš one čarape – ono on se sekira kakva nam je veza 😆

    Donna, pa nisu ludi, moraju da sviraju još i tebe da skidaju sa stolova, treba im dati beneficiran kavanski :mrgreen: staž

    Ivana odma ukini da mu se ne otrombolje usta, neka predje na gitaru :mrgreen:

  21. Svaki oblak sanja da bude pljusak i pokvasi one što hodaju dole na zemlji. Ništa ozbiljno, ja već ne sviram petnaest godina, ali ipak je moja klinka otkrila da sam nekada svirao i uprkos što godišnje jednom ili nijednom uzmem u ruke neku tamburu još ostajem suvi profesionalac za njenog frajera koji to nikada neće biti. Medjutim, suština je u samoj muzici koja je večna, a nama smrtnicima ostaje da nekima možemo nekima ne znamo odsvirati pesmu koju vole, obožavaju… Pa, to je to.

  22. :mrgreen:

    Ma kada sam ga upoznala, pravio se nešto cool, visila mu bas gitara na zidu, sad mu ta ista gitara “visi“ ispod kreveta.

  23. Stevo, nemoj tako prema decku, nema smisla 😆

    Ivana a sta mu visi na zidu 😀

  24. Š

    Setila sam seee…. :mrgreen: Ne navlači me da trtljam, znaš da se kod tebe nekontrolisano izlajavam. 😳 😉
    Negde već rekoh sve što imadoh o muškarcima sa gitarom. I tu smo, vidim, saglasne… Ali me ubi neočekivani obrt sa kontrabasom, a tek ‘armonika! 😆 Svi ćemo otkaz da dobijemo zbog tebe, aman. 😀
    Nego mi pade večeras nešto na pamet, gledala sam neki božemeprosti koncert na TV, i onaj mali što svira gitaru se toliko tres’o da sam dobila poriv da do’vatim neku lopatu i opalim ga i onda ga uzemljim, pošto izgleda i svira k’o da njega drma 220…visok napon, majku mu. Shvatilo dete da električna gitara mora da se drma, makar na silu, a i gitarista. :mrgreen:
    A šta sam se setila ispričaću ti. 😉

  25. Sve mi je jasno i jedva cekam da mi pricas, samo ne kapiram ovo s otkazom 😯

  26. i da dodam: ja nisam bila te srece :mrgreen: mene nisu hteli ni ‘armonikasi, ni gitaristi, a bogami ni kontrabasisti…. 😯 sta sam sve propustila….

  27. E, pa, društvo da vas obavestim, da ja pomalo sviram gitaru, nisam dodše svirala ima tome 10 godina … 🙄

    A kao mlađana sam imala svoju grupu, sami konponovali i pisali tekstove i pevali po kafićima, a vrhunac je bio na gradskom trgu.

    mladost – ludost!

    A imala sam momka gitaristu, u stvari, sad kontam da su dvojica svirala gitaru. Ovaj poslednji, mislim moj ljubimac svira u drombolj i …k … obično :mrgreen:

    Od ‘armonikaši begam usvet! 😀 :mrgreen:

  28. Da li to svako drugo domaćinstvo onda ima neki muzički instrument? 😉
    Od vas ovde bi mogao i orkestar da se napravi 😉

    Meni su isto tako kupili prvo harmoniku. I to belu – žensku 😉
    Međutim, sestra i ja smo je svirale tako što je jedna razvlačila onaj meh, a druga prčkala nešto po onim dirkama, pretvarajući se da svira klavir (ta druga sam obično bila ja :mrgreen: ) I eto, klavir je prevladao…
    A momci muzičari (ili muzikanti)…pa bilo ih je…
    I u pravu je Deda da su svi muzičari (po malo) egocentrični – valjda je to neophodno za profesiju 8) :mrgreen:

  29. Boze, na kom li sam ja marsu bila kada ne procitah ovo?
    Da nikada, ali NIKADA vise ne izgovoris da je bas glup instrument!
    Bas i basiste naprosto obozavam, a i sudjeni su mi.
    Moja dusa svira i gitaru i bas, ali ja ga volim samo kada mu je bas u rukama.

  30. M

    Na ovako čaroban tekst, svaki komentar je suvišan.
    Upravo zbog gorenavedenog, tebi, draga moja, i svim prisutnim i odsutnim prijateljima mogu samo da preporučum:
    http://www.youtube.com/watch?v=cZEwsK1U8Ws

  31. Tri godine kasnije… Ja oplakah na ovaj tekst 😀

Ostavite komentar