Ni obučena ni gola

Žene su vekovima vaspitavane da moraju biti dobre domaćice, kuća mora biti kao apoteka, količina soli u ručku apotekarski precizna, veš uštirkan i prostrt „pod konac“ od najvećeg komada do najmanjeg, ko god prođe da se divi, kad ga ispeglaju i spakuju da možeš da se „isećeš“ na ivici. Svaka je morala da bude bolja od majke koja je morala biti bolja od svoje majke, jao bruke ako nekoj kažu da joj je baba bila bolja domaćica.

Uloga domaćice je bila i da njen muž bude uvek čist i ispeglan jer je, kako su ih učili, muškarac ogledalo žene. Kad vide muškarca znali su kakvu je ženu oženio, vrednu i urednu, ili aljkavu.

Danas kad imamo sve moguće mašine, za pranje, sušenje, peglanje, teško je zamisliti kako je proticao dan naših baka koje su veš prale „na ruke“, u koritima, a onda su taj isti veš peglale peglama na ugalj i koliko su ih posle toga bolele ruke jer su povremeno morale da raspaljuju žar u pegli. I kakve su umetnice bile da tek opran veš ne bi upropastile pepelom ili ga izgorele.

Bela košulja mora da je bila noćna mora svake žene, ali njega su, ujutru kad ustane, na stolici morale da čekaju pantalone ispeglane „na ivicu“, snežno bela košulja, i do visokog sjaja uglačane cipele, kad izađe da ne bruka ne sebe nego onu koja ga održava čistim i urednim.

Uredan i ispeglan muškarac izazivao je divljenje – kakvu je taj domaćicu oženio! Neuredan je izazivao sažaljenje – jadnik, kakvu li je aspidu oženio.

Teško je poverovati, ali žene su u to vreme umele da kažu – kuku meni, zamisli da ga pošaljem izgužvanog i prljavog, da se skine kod neke žene pa da me obruka, jer žene su u to vreme sudbinski podnosile činjenicu da će njihov muškarac kad tad otići kod neke druge, tako su ih učili. Kad ovo čujem odma’ mi dođe da mu izbušim sve gaće pa neka se svuče gde god hoće.

Današnjem muškarcu bela košulja nije obavezni deo dana, on ulazi u kupatilo, uklanja malje ispod pazuha, sređuje perfektno podšišanu kosu, sređuje obrve, stavlja na sebe nekoliko kapi omiljenog parfema, puderom prikriva posekotine od brijanja, proveri da nema zanoktice,  izađe, obuče roze košulju, pita svoju ženu – izgledam dobro? – i izlazi iz kuće.

Nestrpljivo trubi iz automobil jer ona kasni, ona izleće iz kuće i u trku obuva drugu cipelu, u retrovizoru pokušava da se naminka da joj oba oka izgledaju isto, parfem vadi iz tašne i prska ga po sebi pre nego što izađe iz automobila, a pre ulaska u kancelariju uleće u toalet da proveri da li je sve na njoj u redu.

Razmislite da li vam je nekada palo na pamet, kad ugledate urednog muškarca, da je muškarac ogledalo žene.

Više nije. Muškarci su danas ogledalo muške emancipacije.

Ali žena koja se šminka u kolima je ogledalo te emancipacije i onoga da su njene potrebe uvek na drugom mestu.

Njemu neće oprostiti neurednost, on danas mora da se sretne sa toliko važnih ljudi.

Izborite se za svoje kupatilo.

I ogledalo.

Mislim, kad god negde pođemo, izađem iz kuće kao u onoj bajci, ni obučena ni gola.