Sad bi te priteg’o uz neku tarabu

Kupila ja papučice. Sa stra’obalnom štiklom. Onako jebozovne. To kaže moj ljubimac. Inače, ja ih doživljavam kao zapovednicu logora. Ubijaju, pa mi ne daju na oči da gledam. Uglavnom visinom štikle. Nosim ih s mene pa na uštap, uglavnom kad oporavim stopala i zaboravim kako se krvnički ponašaju i to kad mi nisu sve koze, ovce i ostalo po volji, računam kad ne mogu raspoloženje da si dignem na nivo, mogu sebe.

Kad god ih obujem ljubimac kaže – Sad bi te priteg’o uz neku tarabu.

Ja se svaki put bunim – što, bre, dušo, uz tarabu u ovakvim papučicama, gre’ota živa, uz tarabu idu opanci, ove papučice bogami bar uz neku stilizovanu ogradu od kovanog gvoždja ako baš moraš da me pritežeš. I odma’ mi na pamet padne kako bi me on pritezao a papučice žuljaju do ludila, sve mi mrak na oči pada a da me uopšte nije priteg’o.

Prošle nedelje obujem ja papučice. Posle dva sata razmišljala sam da l’ da se izujem il’ da svratim negde i kupim japanke, opanke, šta god, samo da se prizemljim i da mi ne steže prste.

Da se izujem ne ide mi uz toaletu, da kupujem japanke, kraj sezone, totalno mi glupo i nastavim ulicom, ma izdržaću. ’Oćeš djavola, papuče se usecaju u stopala, usporila ja hodam kao da gazim po nekuvanim jajima sve u stavu vojnika koji maršira na prvomajskoj paradi ispred Tita i tako osećam kako ne hodam baš normalno nego onako, k’o da jedva čekam da me neko pritisne uz tarabu.

Da vam dočaram ja kao Peglica dok pored mene druge žene samo promiču, kao Poršei na europskim autoputevima. One žure, ja delujem dokono.

Šta sam mislila pojma nemam.

I tako, nabadam ja i generalski usporena, zamijetim japija ide prema meni, sav poslovan, na oba ramena mu vise laptopovske torbe, zeva mi u papučice. I zeva, i zeva, i zeva, ne diže pogled, vidim ja, evo ga još jedan što se pali na papučice i sad garant’ u glavi razradjuje onu temu s’ tarabom. I tako zevajući, japi zapne o nešto i ispred mene, na dva metra, padne na kolena.

U sekundi pomislih da pritrčim i pomognem čoveku al’ ne ide. Prvo da potrčim ne mogu, odma’ bi i ja pala na kolena što ne bi bilo lepo a drugo, dama se ne saginje ni zbog maramice a kamo li zbog muškarca. Treće, neće da me prosi tako na kolenima, i da hoće ja mogu samo da kažem NE – elegantno ga, koliko su mi stopala dozvoljavala, zaobidjem. Nastavim dalje kao da se ništa nije desilo, nisam smela da se osvrnem.

Poenta – ne nosite papuče sa štikom većom od tri cm, opasne su i po vaša stopala i po tudja kolena. A od tarabe nema ništa.

To ja savetujem vas inače ja ostajem glupa. Grad pun rasprodaja, apsolutnih, krajnjih, dok traju zalihe, sad i nikad više, ja kao svako prosečno udareno žensko, uletim u jednu radnju i kupim sandale, računam ima još najmanje mesec dana lepog vremena a i ne može moda toliko da se promeni da ne mogu da ih obujem idućeg leta. Zaboravim kako nisam htela da kupim ni japanke ni opanke kad je onaj klek’o ispred mene. Ako se moda baš i promeni ću nateram ljubimca da u jednom ćošku napravimo metar tarabe, da nam ne čame sandalice bez veze. Kako god budu ubijale toliko ću da izdržim.

Poenta celog ovog teksta – današnje sandale nisu jedine koje će služiti pustoj mašti. Imam kolekciju nikad neobuvenih u svim bojama, moram i ja od nečeg da bolujem.

Poenta broj dva, u stvari nije poenta nego posledica.

Tri dana pišem post na ozbiljnu temu. Tri dana vidim nije to to, nešto mi fali, znam šta ’oću al’ ne umem da realizujem.

Veze nema sa papučicama i žuljevima.

Ima s Mesecom. Pun! Ko tepsija. A ja klasična mesečarka. Kad je Mesec u naponu snage ja nisam ni za šta. Ne mogu da spavam što posle dovodi do toga da ne mogu ni da mislim.

Zadnjih dana se ubih čitajući vesti kako se Mesec smežurava. To možda teoretksi. U praksi me siluje kao i do sad. Što je kod ljubimca i slučajnih prolaznika – sad bih te… kod meseca je realizovano.

Iz mene neispavane nije moglo ništa pametnije da izadje. Ovo s tarabom i japijem sam morala da napišem.

Čim Mesec počne evidentno da opada ja ću se uozbiljim.

Taraba nije loša ideja ako si u opancima.

Loša ideja je da sa dva lap topa zevaš u jebozovne papučice, nemaš čime da balansiraš.

Skroz mi nije dobro.

Nadam se da sam vam dočarala.