Zamisli život u ritmu muzike za ples

Izašla sam odatle ne preporođena nego potpuno osvežena. Jer…

Već dugo osećam da mi je potrebna promena – više spavaj, manje se nerviraj, redovno jedi, više slušaj muziku a manje budale, više se kreći, ne maji se politikom, ona je kurva, više čitaj knjige a manje vesti, eliminiši sve one koji ti smetaju i koji te uznemiravaju…

Dugo, vrlo dugo se osećam kao da ću negde početi da se param ili da ću početi da šištim kao luft balon, kroz neku sitnu rupicu koju ne mogu da otkrijem. I onda potpuno da se ispumpam.

Rekla bih da sam pod konstantnim stresom koji ima i nema pokriće.

Ova godina, iako još nije gotova, bila je prepuna nekih neprijatnih događaja koji su me izbacivali iz koloseka toliko da onim prijatnim nisam umela da se radujem punim srcem. Nisu bili strašni ali su me ipak remetili.

I onda sam imala u oktobru mesecu „ susret sa njom“. Slušala sam je na Profemina konferenciji kako govori o tome kako kuca žensko srce i šta se dešava sa tom običnom, malom pumpom ako živimo pod stresom, mučimo je i ne vodimo računa o sebi. Ta priča nije bila medicinsko predavanje nego jedna savetodavna priča, ono kao kad te neko kome veruješ savetuje, ispričana jednostavnim jezikom namenjena onima koji se ne razumeju u komore, pretkomore, pritiske, zaliske i još komplikovanije izraze.

Kako Fejsbuk povezuje ljude, ubrzo sam dobila poziv da se vidimo što ja nisam nikako uspela da uklopim u oktobarske obaveze i videle smo se tek u sredu sa još nekoliko žena sa Fejsbuka.

Dočekala nas je u zelenoj haljini sa zelenom ešarpom. Nemojte misliti da je ovo nevažno jer odmah nam je rekla – Danas sam razmišljala da smo sasvim slučajno izabrali sredu, odem na Internet i pogledam – sreda je dan za komunikacije i dobre odnose sa ljudima, njome vlada Merkur, onda pogledam koja boja svemu tome odgovara – zelena! (Zelena boja je boja balansa, ljubavi i saosećanja, ovo je boja prirode. Ima umirujuće efekte, to je boja istrajnosti, upornosti i znanja)

Poslužene smo zelenim čajem, znate već da je on odličan za detoksikaciju i čokoladnim bonbonama koje podstiču „proizvodnju“ sreće.

I onda je počela citirajući Nikolu Teslu – „Ne sme se zaboraviti da sve počiva na duhovnosti, sve ide od duha prema materiji. Duhovnost i psihologija prethode materiji.“

Ono što je govorila sam snimala i prenosim vam bez uređivanja.

Klasična medicina je isuviše okoštala, rekla je, tamo gde se niko ne bavi stanjem duše, nema izlečenja.

Žensko srce je osetljivije od muškog srca, prvo što radi brže nego muško, i to deset puta u minuti brže, brže se zamara, drugo što su krvni sudovi kod žena mnogo tanji, žensko srce slabije luči serotonin, kakva nepravda, i oni su u manjem stresu nego mi.  Oni dođu sa posla i tada nivo njihovog stresa pada, mogu da se opuste, kod nas ostaje na istom nivou zbog obaveza koje imamo u kući.

Nadam se da će i vama biti jasno ono što je govorila a to je da smo svi mi prvenstveno čuvari svog zdravlja i sami sebi iscelitelji.

Do nedavno, glavni m faktorom za oboljevanje srca smatrala se genetika. Međutim, danas se glavnim faktorom smatra stres. Kada se iznerviramo, luče se hormoni stresa, idu u krv i tako podižu pritisak. Ako je stres momentalan, pririsak skoči, smirimo se, pritisak pada i kasnije ne računamo da nam se bilo šta dogodili. Normalno je reagovati ali ako smo u hroničnom stresu, to nije dobro.

Razlozi za stres su spoljašnji i unutrašnji, spoljašnji – neko nas je iznervirao, umorni smo, posvađali smo se sa mužem, iznerviralo nas dete… unutrašnji su – kako smo doživeli taj stres i to je ono što je jako važno zato što mi svi imamo šeme u mozgu kako ćemo reagovati,  kako ćemo nešto odraditi i kako ćemo se ponašati u određenim situacijama.

Možda ću malo biti grupa, ali svi mi zaslužujemo svoju bolest,  ako se negde zadubite i stanete ispred sebe samih – mi sami doprinosimo tome. Naše reakcije na spoljašnje draži – to je stresogeno reagovanje.

Unutrašnji razlozi su jako važni i idu iz glave – kako reagujemo na stres, uvek se pitajte kad se razbolite – šta vam se dogodilo pre izbijanja neke bolesti, to je jako važno pitanje, drugo je šta znači za vas ta bolesti. Želite li da živite ili polako odustajete od života?

Bolest je dug proces i taj proces traje, recimo kod karcinoma čak i do sedam godina, ako se negde ne vratimo, ne priberemo i ne pokušamo da nešto okrenemo na pozitivno. Kad kažem čovek je svoju bolest zaslužio – mislim na to zato što je dozvolio da mu se to desi. Osobe koje su pod stresom uvek boluju od anksioznosti, od strahova, imaju nesanicu, pod depresijom su, fobične su, analizirajući genetiku, mi mislimo da smo predodređeni za neke bolesti, jeste to postoji, ali danas je pod broj jedan izašao faktor rizika stres. Mi možemo da preokrenemo genetiku ako se zdravo hranimo i zdravo ponašamo. Najvažnije je da  moramo upoznati sebe, to su i stari Grci znali – upoznaj samoga sebe pa ćeš znati gde si. Umerenost u svemu – na to niko ne obraća pažnju. Ako se ne ponašamo u skladu sa uputstvom nećemo dobro proći. Uputstvo – kad kupimo automobil, neki aparat, prvo čitamo uputstvo – e, nećemo nikada sipati običan benzin ako je automobil na dizel, ali naše uputstvo, ne, to niko ne čita, šta je naše uputstvo, za naš život, mi, čak imamo te paradokstalna uputstva, bez obzira što znamo da je nešto štetno, mi ćemo to raditi.

Destruktivno ponašanje vodi u srmt, to je ono što moramo da zapamtimo.

Ono što hoću da kažem je da u osnovi svega stoje emocije, mocio je u prevodu – motor i to je  u stvari kako ćemo mi reagovati na nekoga ili nešto što nam se dešava, to je najvažnije, reakcija našeg bića na promenu, to može biti pozitivna i negativna reakcija, nekada može biti pozitivno,da nas podstakne na promenu. Važno je da našu šemu, našu matricu koji imamo, promenimo, da pokušamo da je promenimo, da sve što je negativno u nama pokušamo da promenimo u pozitvno. Kad vas neko izneveri, to je lučenje toksina u vašem organizmu, ti toksini pokreću mehanizam lučenja tih transmitera koji se luče na nervnim završecima, ti prenosioci koji se luče su toksini. Primate draž kako ćete reakgovati, toksini se luče i to deluje na ceo hormonski sastav. Nervno reagovanje, pa idu hormoni, pa ide imunitet. Sušenje duše je sušenje kostiju. Teža je bolest duše nego neka druga bolest, zato što kad duša pati – deluje na nervni sistem.

Recimo tuga, umro je neko koga ste voleli, ko vam je bio drag. Tuga je normalna reakcija na ljubav, ali se nekako moramo okrenuti da to ne traje suviše dugo, nije za džabe ono – izdao sam godinu dana, skinuo crninu, tada se energija menja. Ako ostanemo u toj energiji tuge, mi idemo u smrt, na nervnom sistemu padaju hormoni šitne žlezde. Moramo da nađemo unutrašnji mir, da se reprogramiramo. Ako vi ispraznite taj imunitet, tim toksinima, ne možete da se pomirite sa tim, tuga je strašno veliki problem, to je veliki okidač za bolest, dugotrajna tuga obično dovodi do bolesti.

Moramo znati šta nam je prioritet, prioritet je ono u čemu uživamo i čemu  se dajemo, onda se luče hormoni sreće.

Važno je da šetamo, da putujemo, da radimo sve ono što nas uveseljava, imamo kućnog ljubimca, idemo na usavršavanje, da li ići na fakultet u trećem dobu, uraditi nešto za sebe, ili krenuti u to da uživamo u tome da pružamo nekome ljubav i pomoć, tu je izbor.

Najbolje je ustati u šest, popiti čašu tople vode, lagani ručak, večera treba da bude proteinski obrok jer nas to oslobaša gladi, ako smo se uveč eopteretili uglenjim hidratima, budi nas glad, važno je da imamo više serotinina, on se pravi u nama, ne možemo ga uneti,  od pet šest vitamina i jedne kiseline, reba jesti orahe, sočivo,susam, banane, seme suncokreta, čokoladu, onda se stvara hormon sreće koji nam je veoma potreban, za više energije je važno da ne preskačete obroke, da pijete dovoljno tečnosti, da vodite računa o kalorijama.

Mi se svima dajemo u toku dana ali moramo imati jedan sat za nas, šta je važno? Dvadeset minuta dobrog hodanja, to je minimalno, muzika ujutru i uveče, pri ustajanju, ima ona pesma – Zamisli život u ritmu muzike za ples, to je toliko lepo, kad bismo mogli sebi da montiramo ujutru, čaša tople vode i to, život u ritmu muziku za ples, i uveče, ko voli Mocarta ili Baha. Sledećih pola sata dobra knjiga, smanjuje stres, dobar film, druženje sa drugaricom, bilo šta što nas uveseljava. I zaboravili smo da se smejemo. Želela bih da odavde izađete sa osmehom jer je bolest, bolest duše.

A onda nas je zamolila da zajedno meditiramo. Godinama nisam meditirala i na sekund sam bila potpuno sigurna da neću moći da uđem u meditaciju. I prevarila sam se.

Opustite se, opustite, opustite stopala, kolena, natkolenice, uvucite i opustite stomak, zgrćite guzu i opustite, leđa, ramena, desnu ruku, desnu šaku, levu ruku, levu šaku, vrat, opustite donju vilicu, oči, čelo, zamislite sada jednu crvenu svetlost koja ide iz zemlje i ulazi duboko preko vaših nogu i plamti u vama. Ta svetlost se preko vašeg trbuha pretvara u narandžastu svetslost a zatim u žutu koja prolazi tu negde oko vašeg želuca, to je onaj solarni pleksus, odatle svetlost prelazi u plavičasto zelenkastu boju dolazi do srca, razliva se i ide dalje prema vašem grlu, pretvara se u ljubičastu svetslost, odatle svetlost se penje do baze vašeg mozga i pretvara se u belu svetlo, to je vaša hipofiza, krenite u desnu polovinu mozga, zamislite sada jedno lepo mesto koje je za vas najlepše, planina, plaža, neki vaš hram, obucite se najlepše što možete i zapamtite sada da sve sa tog mesta možete, zapamtite da je sve u vašim rukama,  da je sve moguće. Sada krenite u levu polovinu mozga, sijajte jednom sunčanom svetlom svetlošću, koja ser razliva celim vašim telom, koja izlazi iz vas, koja svetli oko vas, viste oreol jedne energenste, žute svetlosti. Otvorite polako oči. Sad ste u stvari ta sunčana žuta svetlostt koja sve može i sada kada odavde izađete uraditenešto lepo za sebe, kupite karmin, časopis, ali uradite bilo šta lepo za sebe, obavezno. Izađite odavde sa osmehom i sa saznajem da je sve moguće, to je moja poruka ovog sastanka.

Ne znam šta su uradile ostale žene, ja sam odatle izašla i sela da popijem kafu, sama. Nisam gledala u telefon, samo sam pila kafu i osećala sam se smireno i potpuno rešeno da živim malo laganije.

Dr Mila Živojinović je specijalista kardiolog iz Specijalističke kardiološke ordinacije Cardial group.

Pijući onu kafu proglasila sam je svojim guruom.

Ovo nije plaćen tekst, ovo je moja preporuka. Lajkujte Cardial group na Fejsbuku, lako ćete odlajkovati ako zaključite da tu nema ničega za vas ali moja srdačna preporuka je da pratite i prijavite se za sledeće predavanje na kome će govoriti o strahu.

Od srede živim po njenim malim uputstvima koja su za mene velika. I da, većunu onoga što je izgovorila znam i čula sam od drugih ljudi nebrojeno puta, ali ovo je za mene kombinacija autoriteta, vere, tople reči, ne pritiska – moraš, nego saveta – trebalo bi.

P.S. Nisam tokom meditacije, na onom najlepšem mestu koje sam zamislila, mom hramu, gde sam se našla tog trenutka, uspela da se obučem. Ostala sam gola 🙂 Niko nije video, nije mi smetalo i mislim da u tome što sam ostala gola ima neke simbolike.

Čuvajte se.