Home / Mahlat na sto načina / Ko hoće da kritikuje društvene mreže neka se prvo uključi

Ko hoće da kritikuje društvene mreže neka se prvo uključi

Na internetu možete da nadjete mali milion stručnih tekstova o društvenim mrežama. Raznoraznim. I da pokušate da shvatite kako funkcionišu i čemu služe.

Ja nisam stručnjak ali da bi bilo ko shvatio kako to funkcioniše mora prvo da razume naziv, isto kao ono ’’Termin filozofija je nastao od dve grčke reči: glagola „filein“ (φιλεῖν, što znači voleti) i imenice „sofija“ (σοφία, što znači mudrost) koje zajedno čine reč filosofija (ili kod nas filozofija) (gr: Φιλοσοφία), koja doslovno ima značenje ljubav prema mudrosti odnosno mudroljublje.’’, dakle da obrati pažnju na reči društvo i mreža.

E sad, ja neću da tupim o društvenim mrežama, rekoh nisam stručna, niti hoću da nabrajam šta postoji a ni da kritikujem, al’ moram da ponovim da me izbezumljuje zanemarivanje disanja inernet društvenih mreža u Srbiji. Iz dva razloga – na društvenim mrežama se može uočiti jedno sasvim drugačije društveno disanje od onog svakodnevnog – ko je po’šo, ko je doš’o i kako obučen, ne možete zanemariti tako veliku grupu i što copy-paste na društvenim mrežama uvek prati komentar ili kritika.

Ili recimo ovako – ono što je Twitter Internetu, to su dnevni, nedeljni i ini časopisi neinternetskom delu društva. Mislim da sam jednom pomenula slučaj zemljotresa na Haitiju – posle nedelju dana od zemljotresa neki od onih koji nisu korisnici Interneta još uvek nisu znali da se to desilo, najbanalniji primer. Na Twitteru svaki link ima istu ’’jačinu’’ u štampanim medijima nije tako, nešto je na prvoj, nešto na trećoj, nešto na zadnjoj strani a vrlo važne vesti umeju da budu umetnute tako da ih opšte ne uočite. Dakle, štampani mediji u mnogo slučajeva funkcionišu na – mi smo vam rekli, ko vam je kriv što niste čuli.

Društvene mreže, konkretnije Twitter vas ’’vuku za rukav’’. Recimo slučaj Ekrem Jevrić, pet puta sam otvorila i zatvorila link čim sam pročitala naslov i podnaslov, šesti put sam pročitala, kako da ne pročitam kad se toliko linkuje. Šta ja o tome mislim potpuno je nevažno, važno je da o tome postoje dve slike – jedna internetska i jedna štampano medijska i da jedna sa drugom nemaju veze.

Ja sam potupno ubedjena da disanje društva na internetu u skorije vreme neće ’’ugroziti’’ disanje neinternetskog dela, nema teorije. Opet dva razloga – još uvek je malo korisnika i drugi – svesno zanemarivanje onoga što može da ugrozi. Recimo, Internet ne možete da premlatite na ulici ali možete da se pravite da ne postoji.

E sad, ako čitate novine kao ja, ja sam doduše potpuni manijak, kupujem sve i svašta, prosto se mazohistički ponašam prema sebi, moram da vidim šta se servira, možete da uočite odnos štampanih medija prema Internetu a naročito prema društvenim mrežama.

Definitivno svi štampani mediji, sem onih stručnih koji vas upućuju u nove mogućnosti – neinternetsku javnost obaveštavaju da je Internet zlo, opijum za narod, gubljenje vremena, pošast novog doba, nova bolest. Narod ko narod, naročito u Srbiji, vode računa da budu i ostanu psihički zdravi pa nije čudo kad čujete – to zlo kod mene u kuću neće da udje.

U Srbiji odavno nema pravih novinara. Još od onda kad je novinarstvo počelo da ugrožava zdravlje onog vodje, pa novinara. Novinarstvo se razbolelo i nema nameru da ozdravi. To su sad puki copy-pasteri, što agencijskih vesti što tudjih tekstova.

O tome kako pišu o blogovima i blogovanju sam pisala ovde. Onda nisam rekla da sam to pročitala u ’’Bazaru’’ jer teksta nije bilo na internetu. Ako pročitate ovaj tekst obratite pažnju na poslednji pasus pa zamislite šta o blogovanju misli neko ko nije video ni jedan blog.

E, jutros pročitah još jedan kritički tekst o društvenim mrežama, sve u stilu – nije bilo lud Orwell, neko to od gore vidi sve, pamet u glavu a dupe uza zid.

Nedavno su osvanula dva teksta – Facebook Knows Where You Are i Young will have to change names to escape ‘cyber past’ .

A onda je normalno osvanulo i kod nas. Malo uprošćeno.

Elem, u tekstu ‘’Neko te uvek posmatra’’ objavljenog u BlicPulsu, nema ga na internetu obaveštavaju svoje čitaoce da poslodavci više ne čitaju CV-je već ‘’vršljaju’’ po Facebooku tražeči slabe tačke kandidata za posao. I mole svoje čitaoce – nabrajam: da ne postavlaju na Fejs čemu su skloni, kako izopačeni, da se ne hvale onim čega se drugi stide, ne postavljaju slike sa žurki na kojima su kao od majke rodjeni, da ne priznaju da vole da piju, kradu, nikako ne dozvole da ih tetka vidi gole a tata sazna da vole krek a naročito da se ne hvale svojim novim gay avanturama.

Posledice – za deset godina vas niko neće uzeti u obzir kao ozbiljnog kandidata a tata zbog onog kreka može da poludi i izdeveta vas iako ste već ‘’konj’’ u zrelim godinama.

Pre par meseci sam napisala tekst Facebook – slobodno tržište svežeg mesa, stoji da ima svega. Ali stoji i da ima i umerenih ljudi koji Facebook i sve ostalo koriste kako treba.

Recite vi meni šta će pomisliti prosečan čovek koji se sekira za sopstvenu zdravu pamet a i pamet svojih potomaka kad pročita onako nešto a Facebook nije ni video.

Nisam zaljubljenik u Fejs, umeren sam korisnik, svratim tu i tamo ali nisu svi izopačeni, ludi, perverzni a ponajviše me iznerviralo ovo sa gay avanturama. Mi smo kao društvo koje se trudi da prihvati gay osobe kao normalne članove društva, odnosno ljude a ne pedere al’ kako vidim to je samo trenutna moda. Za deset godina ćemo ih možda spaljivati.

Molim, ako iko može da progura neki tekst za one koji ne mogu sami da vide da progura jedan umeren, sa dva lica – ima toga ali ima i ovoga. Inače će statistike još dugo ostati iste.

U svetu Inernet postaje jedno od osnovnih ljudskih prava. U Srbiji marksovski opijum za narod.

Nemate pojma koliko ljudi poznajem koji to zlo, kako rekoh, neće da unesu u svoj topli dom. Koriste ga samo na poslu. To je već za drugu priču, veze nemaju šta im sve Google pruža. Svi znaju za cyber sex, XXX filmove, čudo jedno.

A nije sve tako. I ovako je.

P.S. Tekst je nezavršen zato što želim da ostavim otvorena pitanja. Malo namerno zbrdazdolisan. Kad sam složena i isključiva ne dobijem odgovore

Pročitajte i

Otkrijte humus, simbol bliskoistočne kuhinje s mirisom Mediterana

Već svi znate koliko volim da kuvam, toliko da mi je malo jedan muž, trebalo …

21 komentara

  1. bas me sinoc neko pitao – a boze, zasto toliko volis kompjuter (citaj usput i – net i sve sto uz pomenuti ide)? aaa reko’ – pa sto ti ne volis??? ja sam, priznajem, totalni addict… i da, svemoguci Google!
    btw, ne ‘pacam’ se u stvari koje ne znam/ne razumem… svako zna svoje, ne zanima me. a oni sto pricaju u negativnom kontekstu – pa, samo su na gubitku, jer ideju nemaju sta propustaju…

  2. Nemam pojma. Tv ne gledam, novine čitam samo jedne, znam tu “globalnu“ hajku na fejs i internet i pedofili na sve strane i tako to.
    Bez interneta, bukvalno, bih poludela, sve one koje volim i sa kojima sam u kontaktu, manijakalno koriste net kao i ja, tako da me baš briga šta misle ti što ne misle. Društvo sam odavno prestala da menjam, shvatiši uzaludnost tog posla. Samo se trudim sebe da menjam, da ne bih skroz poludela.

  3. Desi mi se ponekad da tvoj tekst pročitam pažljivo, a na kraju nisam načisto da li se slažem, ili ne (i sa čim?) Nabacaš toliko tema i pitanja – da mi se na kraju zavrti u glavi. Nisam siguran da li ćeš to shvatiti kao kompliment, ali meni se dopada. Kao neki OPIJUM ZA NAROD (samo što te ovaj opijum ne uspavljuje nego budi). Poenta kako je ja vidim (ako baš sve i mora da ima neku poentu) je u tome da treba mislili svojom glavom, a da je to moguće samo ako imaš nekog pojma o materiji.

    Što izgleda nije baš čest slučaj.

  4. Pominjah svojevremeno određene greške u intepretacijama funkcija kako Fejsbuka, tako i društvenih mreža uopšte. Ili bi bolje bilo reći, „servisa za društveno umrežavanje“, pošto pojam „društvena mreža“ kači i „stvarni svet“, a ta dva se i dalje mimoilaze na ulici.

    Može se internet prebiti, kako da ne može, šta onda rade desničarske novine (kažem, desničarske, budući da su, recimo, Večernje novosti u prednosti po broju tehnofobičnih tekstova)?

    Što se ostavljanja (previše) ličnih podataka po netu tiče – napredniji korisnici interneta odavno guglaju ljude koje upoznaju, a o poslodavcima da ne govorimo. Eventualnu paniku razumem kao reakciju na Fejsbukove promene u postavkama privatnosti. Homoseksualnim avanturama na Fejsbuku se, in my experience, hvale samo devojke, though.

    Novine i časopise ne čitam, osim National Geographica ponekad, Yellow Caba stalno, i Vremena kada ga se setim. Naše novine su sasvim dovoljno prisutne na internetu, a i nijedan dnevni list nije dovoljan kompromis na svim poljima svog postojanja da bih ga mogao kupovati i misliti ozbiljno. Internet je, takođe, počeo bivati percipiran kao nešto realtime, još samo treba izabrati komunikacioni kanal (Facebook pruža toliko redundantnog da je ozbiljniji protok informacije (ili protok ozbiljnijih informacija?) tamo besmislen. Twitter me obaveštava o svemu što je bitnije (not to be mistaken for an rss feed), a pruža i efekat trenutnog izveštavanja (prošao sam, slikaću/tvitovaću) koje je često brže od zvaničnih vesti.)

    Raspisah se. O_o

  5. Zamisli samo koliki pad prihoda, povećanim korištenjem interneta i mreža imaju mobilna i fiksna telefonija, pošta, fotografi, izdavači, novine, razne službe za informacije… i da ne nabrajam dalje.

    Uze im internet hljeb iz ruku.
    Moraju da ga pljuju.

    A oni što se busaju u prsa: neće to čudo u moju kuću- po to isto čudo odu sami. Čudo je naš čovjek. Kad ga pukneš po džepu odmah prestane da se bije u prsa. Kad shvati kolike će mu uštede biti odmah mijenja mišljenje. A baška kad vidi sve prednosti interneta…. onda se kao super lijepkom zalijepi za stolicu, pa ga samo motkom možeš odlijepiti sa nje.

    Ja mogu reći još samo jedno:
    Hvaljen internet, po hiljadu puta.

  6. Neko je rek’o (nemam sad pojma ko) – Ko misli svojom glavom taj nije dio mase. Ne znam jel’ se ovo uklapa kao komentar bas na ovaj post ali meni nekako palo na pamet kad sam ga procitala pa je red da ga i metnem tu 😉

    I kad malo bolje razmislim, nek’ se ne mnoze bas previse na internetu, meni je ovoliko koliko nas ima – taman 🙂

  7. Nastasja, ma ne agitujem ja da svi treba da ga koriste nego da ga ne blate na nevidjeno 🙄

    Tebi Ivana isto, niti mogu da menjam, ukapirah konačno, niti više hoću da se trošim ali kad nešto hoćeš daj malo originalnosti, udubi se u temu i dosta je, majku mu, prepisivanja!

    M. Ristić, izgleda da je najbolje kad baš nemaš pojma, prepišeš i ne boli te glava…

    Bojane, da ne dodajem mnogo, i ja imam nešto svoje, neko svoje, ali generalno, mislila sam na generalno, da se ne ponavljam. I da, počeh da kupujem Zagora u zadnje vreme 😆

    Dolly, ne pade mi na pamet da ga dožviljavaju kao konkurenciju, moram da razmislim o tome. Usput, konkurencija je zdrava stvar. Trebalo bi da bude…

    C Bosanka, saglasna, ne mislim da Internet treba da bude dostupan svima.

  8. I ja sam pisao na temu zloupotrebe društvenih mreža, konkretno facebook-a samo što sam ja navodio konkretne primere koje su se desile u sredini u kojoj živim…

    Ne bih mogao da poredim internet sa tradicionalnim pisanim medijima jer to ne može da se poredi… internet je očigledno nasleđe pisanih medija, internet je (r)evolucija, budućnost, more mogućnosti, znanja i informacija a pisani mediji su zastareli i vremenom će izgubiti na značaju ako već nisu…

    U ovom društvu, svetu gde se najviše cene vizuelno, estetske i čulima privlačne i ugodne pojave, ljudi i stvari, u svetu koji je ogrizao u materijalizam, greh i porok intenet nema svoj pandan. Nema jer internet može zadovoljiti svačiju strast, požudu, potrebu, naviku, bolest, fobiju, izopačenost, nastranost… može zadovoljiti i osigurati diskreciju…

  9. Ja sam kategorija kojoj je ‘net alat, prosto još jedna „veština“ kao što je vožnja kola ili slično. Već dugo ne obraćam pažnju na to šta ko misli, gde misli, koje su konotacije, implikacije i slično, ponekad otkuckam neki komentar – usputno, radeći ono što želim ili moram online da uradim, i to je to.

    Društvene mreže su mi nekako… kao neka od inače uobičajenih pojava oko mene, nekad kao ljudi na hoklicama ispred kapija, nekad na daleko višem nivou, prosto nešto što postoji, sa svim vrlinama i manama.
    Jedino što me nekad iznervira na društvenim mrežama je što ja lično često ne umem da se ponašam, pa me sramota :(. Mislim, i to se uči, ali ja prosto nemam vremena da sednem i pogledam, pa šta usput pokupim – pokupila sam, onda dođem u situaciju da se „izbedačim“ pred ljudima koje smatram vrlo finim, pametnim i korektnim, sreća pa mi ne uzimaju za zlo.

    Valjda nisam promašila temu? 🙂

  10. Ovakav hejt u pogledu društvenih online medija sasvim je logičan sled događaja. Prvo su kritikovani generalno sajtovi i Internet kao opšte zlo pa se prešlo na forumaše kao najveće otpadnike, e zatim dolaze Blogovi i neki klinci koji tamo nešto pričaju i bulazne i završava se društvenim online mrežama kojima se po starom, dobrom receptu konzervativnih medija (verovatno znate na koga mislim) ponovo hejtuje sve što ima veze s tim, a da ne primećujem niti jedan članak o pozitivnim efektima ovih medija. Smatram da ovo ima veze i sa mentalitetom – u SAD, svaki novitet naiđe na (nekakav komentar), dok se u našoj zemlji na novitete i dalje gleda sa onim starim, unutar-komunističkim pogledom “ugrožava me“ 😛

  11. Sa naslovom se ne slazem.
    To bi znacilo da o politici treba da pricaju samo politicari, o vojsci vojnici, o Grand paradi samo splavasi i Gucari.

    Obzirom da ne koristim drustvene mreze, ne mogu i ne umem da linkujem i tvitujem, dozvolite da, kao predlozak za diskusiju, prilozim misljenje dinamicne i uspesne gospodje Goce Trzan, koje sam danas pronasao u novinama.
    Cenjenu interpretatorku verovatno srecete na drustvenim mrezama. Ona, na brzinu sam proverio, kao i vi, koristi ova uticajna orudja ukljucujuci i neizbezni Viper. Tamo ima znacajan broj sledbenika, stoga cenim da je, kako neki kazu, influentna u krugovima koje vi bolje od mene poznajete.

    Dakle, po povratku sa ade Survivor, g-dja Trzan je iznela stav: „Shvatila sam da je uzalud trošiti vreme na gluposti civilizacije, kao što su televizija, Fejsbuk i telefon.“

    Cenim online zajednicu, njen uticaj i viziju. Al’ cenim i delo gospodje Trzan sa sve online i offline sledbenicima, i prosto ne znam kome da verujem.

  12. @Mahlat OMG, ima Zagora na kioscima? Ja sam najteže prestao da kupujem Alana Forda i Dilana Doga…

    @Zox Svi nazad u pećine?

  13. Necu komentarisati nista osim dela sa predrasudama. Mene odredjeni ljudi otvoreno prozivaju sto se bavim blogovanjem i to me zanima, misle da je to neka sekta ili sta vec. I kada krenem da im objasnjavam smeju se pricajuci kako mi nije dobro itd. Internet aktivno koristi 1/50 srbije, od toga 1/700 ima blog ili cita iste. Ljudi nisu upoznati sa internetom a kamoli sa blogovanjem, twitter je za njih cista budalastina i vode se onom „Bolje idi zaradi pare nego sto zgubidanis na tom internetu“. Sta drugo da kazem, bice bolje za 10ak godina…

  14. @Sopran,
    dragi prijatelju, iz tvojih usta u Božije uši. Ja čekam preko 20 godina da ne budem više nastran čovek iz ovih ili onih razloga, ali što vreme i moje godine više odmiču, sve je gore. Kad ti u tvojoj generaciji ne možeš da objasniš ljudima šta je blog, kako ja da objasnim mojoj generaciji… Najbolje ništa :).

  15. od kad zajmim lap top jer jos nemam komp osecam se otudjenom od sveta, kao da nista ne znam, nemam gde da procitam, a kada ga dobijem na par sati ne znam gde bih pre da citam…kritikuju ono koji ne znaju .

  16. Borislava, nisi promašila,. neće to tebi da se desi 😆 a i tema ješiroka 🙂 što se godpodje Tržan tie, i ja kad god se osamim u neku pustahiju promenim stavove, ništa novo. Samo ne moram da jedem crve da bih došla do tog saznanja i niko me za to ne plaća 😉

    S. Janković, opijum, lepo MArx rek’o, sve što nije u direktnoj službi nekome “od gore“ je opijum.

    Bojane, ima, o’š ti prosledim 🙂

    Zox, nije tačno, nego kad želiš o nečemu da diskutuješ ne možeš ko “deda u goveda“ nego sa valjda malo informišeš. Ja ne srećem Gocu Tržan i ne pratim Viper, pojma nemam koliko je aktivna ali kako rekoh, nije teško doći do takvog zaključka kad te nateraju da radiš sve što radiš,naravno da sve ovo nije najvažnije, nisam to ni rekla, sve to je tek deo mog života.
    Zamisli da sad ja kritikujem pravljenje surutke i kako to ne rade kako treba a o tome nemam pojma. Kritika je uvek dobra ali ona koja ima osnova a ne prepisana, ukradena, kako hoćeš.

    Sopran, da ponovim – možda i ne treba svi da ga koriste ali ko hoće da kritikuje neka bar malo bude upućen.

    Zlena, da se prijaviš na odvikavanje :mrgreen:

    šalim se, naravno, kako rekoh postane deo života i prema tome se odnosiš kao prema svemu na šta si navikla, normalno…

  17. Mahlat,
    hvala :), mislim – nije lepo reći, ali već odavno se ne trudim da se uklopim, kako govorim u realu – tako i kuckam online, i to je to. Samo ovde nema lalinskog naglaska :).

  18. opet si mi jela slovo 😛 😆

  19. Borislava, jaću da zamislim 😉

    Eto, umesto da čitaš nešto pametno ti me korekturišeš ovde 😆

  20. @Mahlat,
    jok, kakvi, to se ne da zamisliti; kad odem u Bg kod sestre, čim se javim na telefon odma’ mi onaj drugi kaže: Aaaa, stigla si, mala prečanka… A ja rekla samo „molim“ :D.

    @Zelena,
    ovaaaj… o’š da vratim slovo? Nije frka… :mrgreen:

  21. Ma lupetaju, meni posle godinu dana rekli – Jao, al’ pričaš po beeooogradskiii, tek da nešto kažu 😆

Ostavite komentar