Mislim, dakle postojim

Radiš ono što ti se ne radi, kao želiš ono što ne želiš, misliš što ne misliš, samo zbog toga da bi te voleli. I mrziš sebe, a ne provaljuješ zbog čega.

Moj hazbend zavlači ruku u moju tašnu svaki put kad se desi da me pita gde je nešto, a ja odgovorim – tamo u mojoj tašni. Ako ovo nije dovoljno šokantno, moj hazbend zna šifru za moj telefon, pasvord za mejl, sve pasvorde za sve društvene mreže. Nisam sigurna baš da bi znao kad bih ga sad propitivala koliko je zapamtio gradivo, ali milion puta sam mu rekla – vidi ko mi je poslao poruku, loguj se na moj mejl, pas je taj i taj, pogledaj jel mi stiglo to i to, bilo je tih situacija.

Najiskrenije žalim muškarce koji trpe taj nenormalni pritisak da bi trebalo manje pažnje da posvećuju majci. Jebote, ko danas to radi! Kad imaš ženu!Zbog toga, muškarci, bežite od žena koje vam zvocaju za majku, kojima smeta što volite svoju majku i nazivate je mamom. Život će vam zagorčati. Bežite kad prvi put upita morate li bar sad – da joj odnesete lek, da je zovete, da odete kod nje na ručak, da je negde odvezete, svejedno šta.

U ovoj zemlji, kad neko za sebe kaže da je profesionalac, to obično znači da nema ni stida ni obraza, da bi gazio i žive i mrtve i rođenu majku prodao za malo slave i još manje para. Koji god posao da radite, možete biti profesionalac samo ako niste usput zaboravili da ste istovremeno, sve vreme, dan noć, na poslu, kod kuće i – čovek.

Ed... Da sam ti otvorila vrata obučena samo u celofan, da li bi i dalje gledao bejzbol utakmicu?Ed: Ne, dušo, zatvorio bih te u ludaru.Koliko puta su vam rekli da ste lude ili spremei za ludnicu samo zato što ste izašle iz okvira pravila ponašanja? Ili zato što ste vi želele jedno a oni oko vas sasvim drugo?