Mislim, dakle postojim

Mi smo narod koji ne voli pravila i svim snagama se borimo protiv pravila, ma mi ne znamo ni u redu da stojimo, pa u bankama, poštama i čekaonicama moraju da nas ustrojavaju i nikada nećemo postati toliko pristojni da ne moraju da nam crtaju kako da se ponašamo.

Kad sam počela da blogujem, govorim o aktivnom blogovanju, pre punih deset godina, sa druge blogere sam saznala tako što su blogeri linkovali jedni druge, u to vreme nije bilo ni Fejsbuka ni Tvitera, ni Instagrama, nijedne društvene mreže na kojoj je bilo moguće, kao danas, postaviti svoj tekst pa da ga vide svi tvoji prijatelji i eventualno podele sa drugima. Bilo je mnogo teže steći publiku nego danas, a ispada da je danas teže nego onda. U to vreme smo podsticali jedni druge na linkovanje, moji prvi tekstovi su prepuni linkova ka drugim blogerima.

Ustupljen prostor jer mislim da je važna tema „Ima foto, ali ne dam. 🙂 Dojenje bi trebalo da bude najprirodnija stvar na svetu, ali često nije. Da bi se izbegle poteškoće moramo malo učiti, a ja to nisam uradila jer …

Kad dođe do neželjene trudnoće, bračne ili vanbračne, svejedno, posledice snosi isključivo i samo žena. U njoj se dešava to što se dešava, ona mora biti podvrgnuta intervenciji, ona se mora nositi sa krivicom, ona se mora nositi sa osudom, muškarca ne pominje niko, on je nevažan, kao da nije učestvovao u stvaranju tog „života koji se mora sačuvati po svaku cenu“.

Dobro, ne baš od njih, pre od njihovih roditelja, tetaka i baba… Kako god, kažu da je „Ministarstvo prosvete preduzelo drastičnije mere obezbeđenja nego kad se štampaju glasački listići.“ Kad glasamo, kao što smo videli, uputno je prepisivati, jer se …