Home / Mahlat na sto načina / Mož’ da te preseče

Mož’ da te preseče

DSCN8495Danas je prvi dan mog zvaničnog bavljenja brzim hodanjem dok ne budem spremna da potrčim.

A pošto ne mogu da hodam i ne mislim ni na šta, što bi, verujem, bilo divno, bar mom mozgu koji radi dvesta na sat i kad mora i kad ne mora, hodam ja tako i svašta mi pada na pamet, lišće mi pada na glavu, počeh se preslišavam nešto, uključujem u sebi ono search, počeh se nerviram, vidim ’oću da preminem, ili od tempa ili od toga što živim u Srbiji.

Aj’ malo da se primirim, počeh nešto da dišem sa razumevanjem, kad prođe čovek pored mene, zaluđen valjda kao i ja i na stazi širokoj četiri metra me raspali po ruci, sve zvezde videh. Poče mi se izvinjava. Jelte, upitah ja, jeste li vi vozač? Jeste, kaže. Pa drži svoju stranu, majku mu božiju, šta mi se kog đavola sad izvinjavaš!

Krenuh dalje, sve u tempu, s razumevanjem, i jednog trenutka skontam da sam žedna, da crknem! Pomislih da skrenem do benzinske pumpe koju vidim kroz šumu, da kupim vodu i kao svako dobro dete, skontam da sam znojava. Odjednom mi sine ono – a šta ako ja sad popijem hladnu vodu, ona me preseče i stvarno padnem nasred šume?!

I opet počnem da se nerviram. Zbog tog presecanja.

Elem, od kako se rodih, pardon, od kako počeh da razumem, dotle bog sveti zna šta su mi radili, ja živim, jer su me tako vaspitavali, sa paničnim strahom da me nešto ne preseče.

Nemoj znojava da piješ vodu, može da te preseče.

Ne uleći u more tako pregrejanja, samo što nisi počela da cvrčiš, može da te preseče.

Ne izlazi napolje sa mokrom kosom, može da te preseče.

Ne sedi na ’ladnom betonu, mož’ te preseče pa nikad decu da nemaš.

Ne sedi na promaji, mož te preseče i da dobiješ upalu uha, mozga, pameti, čega god, već će promaja nešto da smisli.

I, normalno, kako mi ovo pade na pamet, pade mi šta je sve moglo da mi dođe glave.

Ne naginji se kroz prozor, ni stana, ni automobila, ni voza.  Iz stana možeš da ispadneš, ne umeš da letiš, pored automobila može da prođe kamion i da te obzglavi a isto to može da uradi i bandera koja prolazi pored voza.

Ne gazi po šinama, mož’ ti zapadne malo, aristokratsko stopalo, a u tom trenutku garant ima da naiđe voz. Prelazim preko tramvajskih šina kao grčki vojnik na smeni straže.

Gledaj prvo levo, pa desno, pa se prekrsti, pa tek onda pređi ulicu. (Dva puta me udarala kola, oba puta na trotoaru, pisah o tome).

Ne jedi kikiriki ležeči, mož ti zapadne u dušnik…

Dobro sam živa!

I, pretpostavljate, misli ne umeju da stanu, nadovezaše se kome sam ja sve mogla da presudim ako nisam pažljiva prema njegovom krhkom zdravlju.

Probudi brata, ali lagano, da ga ne presečeš. Ko zna kakvi ga pubertetski snovi pohode.

Pazi kako ćeš nekom, tamo, nešto da kažeš, nemoj ga presečeš pa da se nikad ne oporavi. Nikad nisam umela da ostavljam momke, šta znaš, mogu ih presečem u toj njhovoj ooogromnoj ljubavi prema meni, pa da se nikad ne ožene. U najgorem slučaju. U najboljem, mož biti da njihova sujeta neće da me zaboravi.

Pazi kako ostavljaš nož, neko može da se osakati.

Pazi kako zatvraš vrata, nekome možeš da razbiješ nos.

Ne zovi nikoga telefonom posle 21 sat, možeš da ga presečeš. Ko koga zove noću?!

Da ne ređam više, mogu u nedogled o tom  samopresecanju i presecanju drugih, ispada da smo mi jedan ekstra suptilan narod koji i lepa reč može da preseče ako joj se ne nada.

I tako stigoh do stana, žeeedna, samo što nisam jezik isplazila, sedoh, odmorih, zapalih pa pih vodu. Za svaki slučaj, da se ne presečem.

Sutra ću da ponesem sluške.

I ima da pevam a bogami pomalo i zaigram, inače ima da odustanem od ovog hodanja.

Kad ne umem lepo, ko čovek, da idem šumom i ne mislim ni na šta i ništa.

Pročitajte i

Priča o 55 godina

Tvoje godine tebi ne znače ništa.Znače samo drugim ljudima koji te po tome procenjuju i ocenjuju.Šta nije za tebe.Šta je sramota da radiš.Šta je sramota da kažeš.Gde je sramota da se pojaviš.Uopšte, ovi što misle da je njihova mladost samo njihova privilegija, tvoje godine procenjuju kao neku sramotu, kao da ti nikada  nisi bila mlada, kao da oni neće ostariti.

3 komentara

  1. D

    Iz istih razloga nosim slusalice kada vozim bicikl(da me ne ispresecaju blesave misli), dok mi jedan prijatelj ne rece da tako moze da mi pritrci doberman i da me pojede ili kamion da me odnese,a da i ne registrujem. Prosto covek da nije pametan dal`da se preseca,bude felerican ili pljosnat.

  2. c

    Ne mož’ se živi bez presecanja…
    Tako ja jedared krenuo da bicikliram bez slušalica (daleko mi za pešačenje) na i s posla i sve je bilo lepo dok me jednog dana ne preseče kamion s prikolicom (a možda je i kamiondžija)… ulica strma, poklopci slivnika kišne kanalizacije baš te noći našli svoje mesto u nečijem lopovskom novčaniku… okrećem ja al’ okreću se i točkovi kamiona u preticanju moje zdravstveno (najzad) osvešćene ličnosti… mis’im, dočim ovo pišem, dobro sam prošao al sam se ispresecao za ceo život… Od tog dana sam u još nerešenoj dilemi: da li da vozim bicikl i rizikujem da me pregazi kamion il’ da upadnem u otvoren šaht slivnika ili da se vozim autom i rizikujem višak telesne mase i slabije zdravlje… Kad god se setim te dileme, opet se presečem…

  3. S

    Ma ovo ce me citanje „preseci“ …mada kazu da su sanse da se crkne od smijeha minimalne.al ne pominju „presecanje“ …mislila sam danas malo pospremit kucu, al ko dagledam, nista od toga..a osjecam se ko da sam dobila sedmicu na lotu❤️

Ostavite komentar