Home / Mahlat na sto načina / U klimaksu sam! A u čemu ste vi?

U klimaksu sam! A u čemu ste vi?

Otvorim ujutru tako svoje lepe zelene, podnadula malo, doduše i dočeka me –

Na Tviteru – Mahlat, tebe dobro drma klimaks, a? Imaš praznu tikvu. Onoj Mahlat je potreban dobar lekar.

Na Fejsbuku – da samo znam da mrzim i pljujem za medalju a ništa ne znam da radim.

Na blogu – da mi je pametnije da kuvam ručak, čuvam decu, heklam, pletem, imam više seksa nego što se pravim pametna.

Zbog toga moram ranom zorom, još nerasanjena, dok mi je razumevanje sveta, života, sebe same a naročito budalaština, da prošvrljam po onome što sam pisala da proverim gde sam ispoljila znake klimaksa, mržnje i gluposti. Iako znam da nisam, ali ’ajd – klimaks je valjda neka vrsta ludila u kome se žene ne kontrolišu baš najbolje.

Pa da rešimo ovu stvar.

U klimaksu sam!

Ali to mi ne oduzima pravo da i dalje mislim, kažem, budem pametna kao što jesam i da me boli uvo što vi neki skačete sa stolice kad neko misli drugačije od vas.

No bi volela da pitam – a u čemu ste vi? Vi koji pameću ne možete da dobacite dalje nego da nekoga vređate zbog pola, godina, zato što su pametniji i obrazovaniji od vas. Zato što neko nije reagovao onako kako ste vi očekivali. Zato što ga zabole uvce za vaše klanove. Sreća je da kapirate koliko ste ispod a nesreća da ne znate kako to sa sobom da rešite.mahlat-vektorizovan-logo - croped

Svaka pljuvačina vam se kao bumerang vraća i samo podebljava granice vašeg malog, malecnog mikrosveta.

Gde vam je vaspitanje? Ko vas je, bre, vaspitavao da možete tek tako da vređate druge koji , na sreću, ne znaju da postojite, pa morate tako da se oglašavate?

Jel umete vi da mislite? Ili ste od onih koje su učili da ne misle, mnogo boli, ima uvek drugog koji će misliti umesto vas i koji je za to plaćen?

Zbog takvih kao što ste vi, koji pljuju po svemu sem tamo gde treba, koji ćute kao poslednje kukavice, mi svi i jesmo ovde gde jesmo. Zbog vas koji ne mislite i koji ste, zaboga, zabezeknuti što se neko drugi usuđuje da misli jer tako kvari vašu žabokrečinu od života u kojoj ste naučili da krekećete ali ne i da zaplivate.

Čak i kad nisam u pravu, moje pravo je da ne budem u pravu što vama ne daje pravo da me vređate. Svakako  vam daje pravo da mi kažete – nisi u pravu. Problem je što onda to morate da argumentujete a pošto niste sposobni, lakše je vređati.

I da zaključimo –

U klimaksu sam!

Koji problem, konkretno, neki vi imate sa tim?

 

Pročitajte i

Priča o 55 godina

Tvoje godine tebi ne znače ništa.Znače samo drugim ljudima koji te po tome procenjuju i ocenjuju.Šta nije za tebe.Šta je sramota da radiš.Šta je sramota da kažeš.Gde je sramota da se pojaviš.Uopšte, ovi što misle da je njihova mladost samo njihova privilegija, tvoje godine procenjuju kao neku sramotu, kao da ti nikada  nisi bila mlada, kao da oni neće ostariti.

2 komentara

  1. b

    Ja nemam nikakav problem…, i ja sam u klimaksu!:)

  2. pfff moš’ misliti i ja sam pa šta? A psi i dalje laju, a karavani i dalje prolaze 😀

Ostavite komentar