Već svi znate koliko volim da kuvam, toliko da mi je malo jedan muž, trebalo je bar trojicu da imam, a o deci da ne govorim. Pored toga, volim i da eksperimentišem, da se igram ukusima i da u svojoj kuhinji glumim kao da sam otputovala negde daleko.
Kuvanje je uvek bilo jedna od važnih stvari u mom životu, ali je bilo jedna od sporednih stvari u mom online životu pa sam na zahtev onih koji prate šta kuvam otvorila stranicu Iće i piće kako bi sve bilo na jednom mestu, prosto jer je na mom zidu teško u moru objava pronaći recept.
Ovo je moja prva gastronomska saradnja, pripremila sam nešto divno, ali pre recepta, malo priče, naravno.
Pre dve godine sam kod jedne prijateljice prvi put probala humus i to je za mene bilo pravo otkrovenje. Brže bolje sam nabavila sve što je potrebno i napravila svoj prvi humus. A kako se početničke greške dešavaju, napravila sam količinu za vojsku, biće da sam naletela na recept nekoga ko zaista ima ili mnogo dece ili tri muža.
S obzirom da volim da znam šta jedem, odakle to vodi poreklo, znam mali milion priča o tome kako je šta nastalo, zanimljivo je da je većina najboljih gastronomskih specijaliteta, ili širom sveta najpopularnijih jela nastalo u „sirotinjskim“ kuhinjama, ona nisu delo najboljih svetskih kuvara već proizvod mašte običnih ljudi. I muškaraca i žena.
Što se humusa tiče, on je simbol bliskoistočne kuhinje, namaz oko čijeg porekla se stalno spore Izraelci i Libanci, Libanci tvrde da je nastao kod njih, a Izraelci da su ga oni spremali još u biblijska vremena, iz tog perioda potiče priča o Rut, siromašnoj devojci koja je radila na poljima i koja se onestvestila od gladi kada je naišao Boaz, bogati vitez i ponudio joj parče hleba premazano humusom a onda se i zaljubio u nju. Kako god, što se Svete zemlje tiče, u njoj žive Jevreji, muslimani i hrišćani, tri naroda različite vere koje mnogo toga deli, ali koje spaja humus, jelo koje se vrlo često nalazi na trpezi sve tri kuhinje.
Recept za humus se prenosio s kolena na koleno, prvi pisani trag vodi poreklo iz 13. veka i objavljen je u Kairu. Osnovu humusa čine leblebije i tahini pasta koja se dobija od susama, začina poznatog iz bajle „Ali baba i četrdeset razbojnika“, sećate se tajne rečenice koja je otvarala pećinu u kojoj je bilo skriveno blago – Sezame otvori se. Domovina susama je Indija i tamo je susam simbol večnog života, i na kraju, ovoj mešavini se dodaju beli luk, slatka paprika i limunov sok. Ovoj osnovnoj pasti po ukusu možete dodavati razne začine i ni sa jednim nećete promašiti.
Tamo, u dalekim zemljama odakle humus potiče, služe ga uglavnom kao predjelo, uz hleb, na zapadu ga jedu uz krekere i tortilje, ali ono što je važno kada je humus u pitanju je da ga možete kombinovati sa mnogim namirnicama, svežim povrćem, piletinom, mesom sa roštilja, što se mene tiče, humus se najviše voli sa plavim patlidžanom.
Humus se kao zdrav namaz preporučuje svima, naročito deci i trudnicama, pa slobodno malo istražite i videćete kakve nutritivne vrednosti ima, a preporučuje se bar jednom nedeljno na meniju.
A sad, pošto smo nešto naučili o humusu, evo jednog savršenog recepta za lagan ručak koji će se svideti svima, bar se svideo onima kojima sam spremala, a savršen je za one koji ne jedu meso.
Testenina sa humusom i sušenim paradajzom
Potrebno vam je, za četiri osobe:
testenina po želji, špageti, pene…
malo morske soli
četiri kašike Ribella Natural humusa
dve kašike sušenog paradajza
pola šake prepečenog oraha
pola kašike semenki suncokreta
dve kašike maslinovog ulja
mleveni biber
sveža ljuta papričica po želji
Testeninu skuvajte u blago posoljenoj vodi, po uputstvu, vodite računa da je ne prekuvate, vreme koje je naznačeno na pakovanju je savršeno vreme, iako vam se može učiniti da testenina nije kuvana. Ona uvek mora biti skuvala „al dente“.
Procedite je i ostavite da se malo prohladi. Vratite u posudu u kojoj ste je kuvali i izmešajte sa humusom. Dodajate maslinovo ulje, sušeni paradajz, orahe, semenke suncokreta, malo mlevenog bibera i na kraju, za one koji vole ljuto – ljutu papričicu.
Ostaje samo da uživate.
Ovaj post je napisan u saradnji sa kompanijom Ribella.
ima nekoliko fast-food radnje gde sam uspeo da probam, odlicno je, preporuka!
Ali da, treba eksperimentisati i pripremiti na svoj nacin 🙂